Nekada davno sam pročitala u nekom časopisu da je jedna od najboljih stvari koju parovi mogu učiniti za svoj brak organiziranje povremenih izlazaka u dvoje, hereinafter reffered to as "dejt".
Jasno je u današnje vrijeme čemu služi takva, nazovimo je, preporuka. Od svakodnevnih obaveza koje prouzrokuju umor, parovi jednostavno nemaju kada razgovarati, a i razgovori im se svedu uglavnom na neke teme vezane za djecu i eventualno posao/finansije. Taj razgovor traje možda sve ukupno sat vremena dnevno, ostalo je kuhanje, internet, gledanje televizije i zabavljanje djece (ukoliko postoje).
Organizirati dejt zvuči sasvim logično ali ponekad teško izvodivo. Čak nemoguće.
Ako posmatramo iz ugla žene koja ima dijete(djecu) ostati nasamo 2 sata sa mužem u nekom neformalnom ambijentu koji im odgovara i gdje mogu pričati zvuči kao raj na zemlji. Kako to izgleda iz ugla muškarca ne znam, možda mi vi možete reći. U svakom slučaju, dejt pomaže osvježavanju veze, ako je veza u krizi može pomoći prevazilaženju iste. Pa čak i ako pričate o djeci/novcu :)
Pročitah ja to i analizirajući nas skontah da nismo bili na dejtu od 2001. godine. Izlasci su uvijek u društvu, a ako nisu onda su odlasci u kino, pozorište, koncert, sve u svemu vrlo malo vremena za razgovor, za nas. Dok nismo imali dijete znali smo oboje raditi do sitnih sati, nositi posao kući. Sada to uglavnom radi moj čojek a ja nekako pokušavam uskladiti sebe i dijete pa onda radim iza 10 ako moram. Kako god okreneš malo vremena za nas.
I rekoh, dok nije kasno, probudimo control freak-a u sebi i počnimo organizirati dejtove.
Ispočetka, kad god nađemo vremena za dejt uvijek se tu nekako stvori društvo. Tako da ispadne društveni dejt. Prvi put kada smo izašli na djet u dvoje nismo znali o čemu bi pričali. Ne znam vam to objasniti, možda vi i vaš saputnik ne spadate u ovu kategoriju "ljudi koji nemaju kada da pričaju" pa me nećete shvatiti, ali kada ostadosmo nasamo nismo znali šta da pričamo izvan tema djete/posao.
I malo po malo, propričasmo. I počesmo stručno da se usavršavamo na nama.
Sinoć me je čovjek naučio da jednostavno ne možeš biti control-freak na duge staze. Ne možeš kontrolirati šta će se desiti za pola godine, pa ni za par mjeseci. Da neke stvari treba prepustiti Bogu a donositi odluke za neke stvari za koje se opcije nude sad.
A ja sam ga naučila da ljudi moraju pričati da bi spoznali jedni druge.
Dejt je višestruko koristan. Hem stičeš naobrazbu hem odmoriš mozak. A i korisno je za brak. Preporučujem.
Kada ste vi zadnji put bili na djetu?
p.s. uhvatila sam sebe da razmišljam da li staviti tag "djeca" i "posao" na ovaj post :)
drago mi je da ti je dejt bio koristan i ugodan :)
ReplyDeletenama je dijete već veliko i otprilike zadnje dvije godine količina vremena koju imamo za sebe i za svoje priče i kafe je jako porasla u poređenju sa vremenom kada je bila manja. budemo i sami često, naročito kada je raspust, tako da je to meni već sve normalno, a ne kao neki poseban događaj :))
mislim da je to jako jako jako bitna stvar u svakom braku... redovno idemo na dejt ponekad je to i kod kuce :))
ReplyDeleteZavisi sta racunas za dejt, ne mislim da se u svakom slucaju mora izaci vani, no kako nam je sin uskoro 17 imamo jako puno vremena jedno za drugo. Dodushe imamo razlicite slobodne dane, pa kad se potrefi da se podudare zna se desiti da odemo prosto neplanirano na dejt koji se zavrsi s nekim ruckom, ili vecericom...
ReplyDeleteMi nemamo kome ostaviti djecu, a što i ti kažeš, odlasci u kino ili u bučne kafane ni ne približavaju ljude. Mi se nekad probudimo prije djece ili provedemo vrijeme skupa naveče kada oni spavaju...Ono što je šega je da najčešće pričamo o djeci,smijemo se njihovim provalama, gledamo ih kako spavaju i slično. Znali smo nekada, dok je stariji išao u vrtić, a mali bio miran u kolicima, otići u sred dana u šetnju. Mi uglavnom djecu svuda silom prilika vodimo sa sobom, čak i na službena putovanja, izložbe, sahrane, šišam se sa djetetom u krilu, vodim ih i kod zubara i na roditeljske...i nekad izađem sama da prošetam oko zgrade, promjene radi :)
ReplyDelete:( ne secam se...
ReplyDeleteverovatno kad sam bila trudna..., 2007 ili 2008...
Da ne bi pričali o djeci, poslu i tračali roditelje, mi idemo na kuglanje jednom mjesečno i to je prava čarolija, samo nas dvoje u okršaju sa kuglama, ko izgubi peče plač
ReplyDeleteinke. Mada nam je taj izlazak pravi luksuz jer plaćamo tetu čuvalicu, iznajmljivanje kuglaške staze i piće ipak vrijedi svakog centa. Preporučujem
eni
ja upravo resila da dragog odvedem na bazen. Bez deteta. To bi mogao da bude nas izlazak :)
ReplyDeleteLjetos smo odvojili 5 dana da zbrišemo na odmor bez djece i bio je pun pogodak
ReplyDeleteS nama su u toj kući bili smješteni još neki parovi i prvo su mislili da smo "mladi bračni par" Kad smo im rekli da imamo dvoje djece i da smo ih ostavili kod nene gledali su nas nekako ljubomorno :)