Javna rasprava

U opisu posla mi je da u okviru odredenih projekata prisustvujem javnim raspravama gdje stanovnistvu objasnjavamo kako taj projekat utice na okolis.

Svega se covjek nagleda i naslusa na tim javnim raspravama. Neke od njih pamtim po tome sto smo jedva izvukli zivu glavu pred razularenom masom kao npr. projekat izgradnje regionalne deponije u Lukavcu ili asfaltne baze u Kresevu, a neke pamtim po provalama.

Dvije hit provale koje pamtim su:
- Bolje da je smece rastrkano po prirodi nego na deponiji jer deponija je veliki balon smeca koji moze svaki tren eksplodirati.
- Kako vi znate koliki je bioloski minimum. Samo Allah zna koliki je bioloski minimum.

Najmrze su mi javne rasprave poslije 4. Upravo sam na jednoj, smrzavam se, ljudi pricaju, sreca moj dio je gotov, al bilo je guravo pojasniti da ribe nece zaplatiti zbog projekta.

Biti konsultant koji dokazuje da projekat nema negativan uticaj na okolis je totalno nezahvalan posao. Placa te investitor i skoro je nemoguce biti neovisan. Investitor hoce naravno da je sve to uljepsano maksimalno, da ce projekat imati minimalni uticaj a to nekada nije bas izvodivo. Procjeniti uticaj znaci da se moras osloniti na podatke o nultom stanju okolisa kojih nema a koji su ulaz i za modeliranje i analizu. Podataka nema, jer ili nema uspostavljenog sistema pracenja parametara okolisa ili je historijska dokumentacija o analizama nestala.

Kako god okrenete hem je nezahvalno hem opasno. Evo su se poceli svadjati, kidam na lijevo.